Ishrana

U savremenim uslovima, svakodnevni način ishrane se u mnogome promenio i udaljio od nekadašnjih principa, koji su pre svega promovisali zdrav način života i ishranu. Upravo u tome leži uzrok povećane pojave mnogih bolesti, pre svega bolesti srca i krvotoka, artritisa, dijabetesa ali i raznih vrsta raka.

Lekari, nutricionisti i mnogi stučnjaci su se usaglasili sa time da su zdravije alternative uobičajenom načinu ishrane presna ishrana, mediteranska ishrana i makrobiotička ishrana.

Presna hrana

Zašto je presna hrana dobra?

Ova hrana može da doprinese da se izvrši detoksikacije organizma i da se ublaže simptomi hroničnih bolesti. Oni koji zagovaraju ovakav način ishrane, istraživanje započinju pitanjem zašto su ljudi jedina bića koja termički prerađuju hranu. Pre pronalaska vatre ljudi nisu patili od bolesti, organizam im nije stario već su bili vitalni, a nisu umirali u teškim mukama bolesti, već su uglavnom umirali u snu. Ono do čega su došli je da je kuvanje hrane najveća greška, jer to što ljudi konzumiranju utiče na to kako se osećaju, misle i ponašaju, koliko su zdravi i koliko dugo žive.

Polazi se pre svega od toga da ljudskom organizmu najviše odgovara presna hrana kao što su semenke, orašasti plodovi, povrće iz mora, alge, voće i povrće, hladno ceđena ulja (kokosovo, laneno, bademovo, suncokretovo, maslinovo, susamovo), kao i neke vrste žitarica.

Kako sve funkcioniše

Pre svega ljudski organizam funkcioniše tako što biljke upijaju energiju sunca koju ljudi unose u obliku biofotona. Samom termičkom obradom namirnica dovodi se do gubitka biofotona. Prerada hrane na temperaturi višoj od 45 stepeni dovodi do toga da se menja sama struktura hrane koju unosimo u sebe. Samim tim se u organizmu stvaraju strani molekuli na kojoje organizam reaguje tako što se javlja leukocitoza nakon obroka. Leukociti reaguju na hranu na isti način kao kod napada nekog stranog tela. Ovo je i naučno dokazao naučnik Pol Kaušakov.

Biljni proizvodi u sebi sadrže enzime koji pomažu čoveku pri varenju, ali upravo visoke temperature uništavaju te enzime. Organizam je snabdeven određenom količinom enzima pri rođenju koji bi trebalo da traju doživotno i koji se troše pri procesu varenja. Jedino se količina enzima povećava unosom presne hrane, koji se sa druge strane uništavaju prilikom termičke obrade od 45 stepeni. Ono što se dešava u organizmu kada dođe do takozvanog enzimskog bankrotstva je da se troše enzimi iz mišića, krvi, nerava i žlezdi kako bi se pomoglo procesu varenja. Vremenom se dolazi do toga da se javlja nedostatak enzima u datim tkivima što je uzročnik pojave bolesti u tim tkivima. Kako bi se sve to sprečilo potrebno je unositi presnu biljnu hranu bogatu očuvanim enzimima. Na ovaj način se ishranom snabdeva organizam enzimskim zalihama koji su potrebni za vitalno i adekvatno fukncionisanje organizma.

Postoji još jedna značajna stvar koja se unosi konzumiranjem presne biljne hrane, a to je hlorofil. Hlorofil je po svojoj stukturi izuzetno sličan krvim zrncima. Hlorofil je značajan zbog oksidacije krvotoka, ali koji se sa druge strane gubi kuvanjem hrane. Samom ishranom se vrši dopremanje ili gubiljenje oksigena, upravo iz tog razloga je važna konzumacija hrane koja hrani organizam kiseonikom, a ne ona koja oduzima kiseonik. Ovo stanovište je potvrdio i dr Oto Verburg koji je ujedno i dobitnik Nobelove nagrade za filozofiju i medicinu, ističući da je nedostatak kiseonika osnovni uzročnik pojave raka i da je ključna prevencija kod ove bolesti besprekidno dopremanje kiseonika svim ćelijama i tkivima u organizmu.

Mediteranska ishrana

Iskustveno je dokazano i potvrđeno da mediteranski narodi imaju mali procenat obolelih od kradiovaskularnih bolesti, raka i gojaznosti, iako u svojim obrocima imaju veliki procenat masti. Posle drugog svetskog rata obavljeno je naučno istraživanje od strane naučnika prilikom posete Kritu. Potvrđeno je da su stanovnici ovog područja bili daleko dugovečniji i zdraviji od Amerikanaca i Engleza iako su bili daleko siromašniji. Ta sama činjenica je bila pripisana načinu ishrane i upravo je tada i nastao naziv mediteranska ishrana.

U meditreranskoj ishrani su svakodnevno zastupljene paste, žitarice, krompir, hleb, onda voće i povrće, jezgrasto voće, pa nakon toga maslinovo ulje, mleko i sir. Nekoliko puta se konzumira piletina i riba, a crveno meso samo nekoliko puta mesečno. Ono što je osnovno je da se u velikoj količini konzumiraju žitarice, voće i povrće, mahunarke, nezasićene masti, a u mnogo manjoj meri meso i mesne prerađevine i mlečni proizvod. Mnogi istraživači su dokazali da je upravo ovakav način ishrane razlog dugovečnosti. Međutim, postojali su i oni koji su pokušavali da dokažu da je osnovni razlog korišćenje maslinovog ulja. Maslinovo ulje je danas široko rasprostranjeno u čitavom svetu kao i njegovo konzumiranje, ali to nije dovelo do poboljšanja opšteg zravlja svetske populacije. Suština je u svim detaljima, a ne u isključivo samo jednoj namirnici, kao i brojni drugi faktori pored ishrane. Mediteransko stanovništvo uživa u obrocima sa bliskim ljudima, imaju vedriji odnos prema životu. Samo obedovanje za njih predstavlja opuštanje i uživanje, a sama mediteranska ishrana jeste daleko zdraviji način ishrane od uobičajenog savremenog načina ishrane.

Makrobiotička ishrana

Makrobiotika se povezivala sam japanskih učenjima. Vodi poreklo od grčke reči koja znači dug ili veliki život. Ovakav način ishrane kao jednu od osnovnih postavki koristi izraz "neka hrana bude tvoj lek". Savremena istraživanja su ukazala na to da uravnotežena i pažljivo isplanirana ishrana donosi veliku dobrobit organizmu u celini. Korekcija načina življenja u celini kao i korekcija ishrane ispravljaju neravnoteže u organizmu, a sa time nestaju i simptomi bolesti i poremećaji koji su upravo nastali i pojavom neravnoteže. Ovakva stanovišta bila su iskustveno potvrđena od strane mnogih ljudi, koji su bolovali od raznih bolesti, čak i najtežih. Primenom makrobiotičkog načina ishrane uspeli su da se izleče čak i od najtežih bolesti, kao što je rak. Takođe isustva mnogih ljudi su potvrdila da makrobiotička ishrana spada u veoma laku ishranu, te ne opterećuje stomak, kao i to da se posle jela osobe osećaju sveže i lagano.

Makrobiotika ima veoma precizan i detaljan plan izbora namirnica i njihove primene. Osnova ovakvog načina ishrane je uravnoteženje dva principa ili sile, koji se u japanskoj i kineskoj filozofiji nazivaju jin i jang. Mogu se takođe nazivati i muški i ženski princip ili aktivni i pasivni princip. Ono što je najznačajnije kod ovakve ishrane je isticanje da ukoliko u organizmu preovlada jedan od ova dva principa, doćiće do pojave neravnoteže u organizmu što rezultuje pojavom mnogih bolesti kako na fizičkom tako i na mentalnom planu. Pa samim tim, ukoliko se npr. više konzumira hrana koja se podvodi pod "jin" doćiće do urušavanja ravnoteže koje će se ispoljiti kroz bolesti kao što su gojaznost, ali u težim slučajevima čak i pojava bolesti astme.

Jedan od najosnovnijih principa i ono na čemu se bazira makrobiotika je uravnoteženost jina i janga i održavanje "zlatne sredine". Navodi se da je integralni pirinač upravo ona namirnica koja omogućava uspostavljanje ravnoteže između jina i janga. Ali ne treba zaboraviti i žitarice, i to integralne, voće i povrće, orašaste plodove, smenke i mahunarke. Namirnice koje spadaju u jang i koje stvaraju neravnotežu u organizmu su meso, rafinisana so, mlečni proizvodi.

Ali sa druge strane namirnice koje prestavljaju jin i koje takođe urušavaju ravnotežu u organizmu su rafinisani šećer ili južno voće.

Makrobiotička nauka je podeljena u pet celina i to drvo, vatru, zemlju, metal i vodu. Svaka od ovih celina ima određeni izbor hrane i način ishrane.

Drvo se vezuje za proleće i obuhvata period od 21. marta do 21. juna

Proleće je godišnje doba u kome se sve budi iz zimskog sna, period rađanja, obnove i stvaranja. Boja ove celine je zelena, ukus je kiseo, a organi koji su povezani sa ovom celinom jesu žučna kesa i jetra. Jetra je najaktivnija između 1 i 3 sata posle ponoći, dok je žučna kesa najaktivnija u periodu od 23 do 1 sat posle ponoći. U ovom periodu se preporučuje konzumiranje brokolija, zelene salate, šragarepe, cvekle, tikvica, špargli, peršuna, kelja, preziluka, pečurki. Od žitarica raž i ovas, preporučuje se unos pasulja i sočiva, a od voća limun, zelena jabuka, avokado, dunje, limeta, višnja, šljiva.

Vatra se vezuje za leto i obuhvata period od 21. juna do prve polovine avgusta

Tokom ovog godišnjeg doba, život je na vrhuncu, sve biljke su bogate životnom silom, dani su dugi a sunce je najtoplije. Boja ove celine je crvena, ukus je gorak, a organi koji su povezani sa ovom celinom su srce i tanko crevo. Srce je najaktivnije u periodu od 11 do 13 sati, a tanko crevo između 13 i 15 sati. U ovom periodu se preporučuje konzumiranje prokelja, mladog crnog luka, špargle, vlašca, bamije, leblebije, crvenog sočiva. Od žitarica se preporučuje kukuruz, a od povrća jagode, trešnje, višnje, kajsije i breskve. Od mesa se preporučije konzumiranje ribe, rakova i jastoga.

Zemlja se vezuje za period od druge polovine avgusta do 21. septembra

Vezuje se za poriod koji obeležava leto kao godišnje doba koje se smiruje, dani su još uvek dugi i tolpi, ali su noći hladnije, hrane i dalje ima u velikim količinama, ali su sami proizvodi manje sveži i sočni, sunce ranije zalazi. Ovo je period u kome se ostvaruje ravnoteža. Zemlja je celina koja se karakteriše stabilnošću, boja je žuta, ukus sladak, a povezana je sa slezinom i želucem. Slezina je najaktivnija u periodu od 9 do 11 časova , a želudac od 7 do 9 sati ujutru. Od namirnica se za ovaj period preporučuju sve vrste bundevi, cvekla, paškanat, raštan, artičoka, boranija, tikva, pečurke, crni luk, repa, grašak. Od mesa riba i to losos, tuna, sabljarka i kečiga. Od voća smokva, dinja, grožđe, mandarine, urme, ali i koštunjavo voće kao što su bademi, suncekretove semenke, susam i orasi. Proso se preporučuje kao žitarica koju treba konzumirati u ovom periodu.

Metal se vezuje za jesen i obuhvata period od 21. septembra do 21. decembra

Tokom ovog godišnjeg doba dani traju kraće, sve se sprema za zimsko mirovanje. Životna energija se smanjuje. Boja je bela, ukus začinjen, a organi sa kojima je povezana su debelo crevo i pluća. Debelo crevo je najaktivnije u periodu od 5 do 7 sati ujutru, a pluća od 3 do 5 sati ujutru. Preporučuje se konzumiranje, karfiola, celera, crnog luka, repe, krstavca, praziluka, kupusa, repe, potočarke, ali i belog pasulja. Od mesa se preporučuje harigna, bakalar, pastrmka i iverak. Od voća banane, jabuke i kruške. A od žitarica konzumiranje pirinča i to u svim oblicima.

Voda se vezuje za zimu i obuvata period od 21. decembra do 21. marta

Zima je period kada se sve smiruje. Ovo je period obnavljanja energije i sakupljanje iste, kako bi se pripremila za naredno proleće. Boja ove celine je crna, ukus slan, a organi sa kojima je povezana ova celina su bubrezi i bešika. Bešika je najaktivnija u periodu od 15 do 17 časova, dok su bubrezi najaktivniji između 17 i 19 sati. Preporučuje se unos špargle, cvekle, morskog povrća i to: kombu, norim, crvene i braon alge, arame, hidžiki. Od mesa riba i to ostrige, dagnje, školjke kapice, kavijar i plava riba. Od voća kupine, maline, borovnice, ali i kesten i susamovo seme.

Primenom nekog od gore navedenih načina ishrane doprineće se zdravijem fukncionisanju organizma, vitalnosti, dugovečnosti, ali i ublažavanju simptoma bolesti. I svakako da je presna ishrana, mediteranska ili makrobiotička ishrana daleko zdravija alternativna svakodnevne ishrane.