DIJETA SA ČOKOLADOM

Dijeta sa čokoladom je plan mršavljenja koji uključuje dnevnu potrošnju ograničene količine čokolade. Fraza „Dijeta sa čokoladom“ takođe označava konzumiranje čokolade zbog pozitivnog uticaja na zdravlje, kao što je smanjenje holesterola.

Poreklo čokolade

Čokolada je nastala tokom Klasičnog Perioda Maja (250-900) u Srednjoj Americi, oblasti koja je obuhvatala Tropic Cancer u Meksiku, Gvatemalu, Belize, El Salvador, Hodnuras i delove Nikaragve i Kostarike. Maje i njihovi preci su razvili metod pretvaranja zrna, koje se bralo sa Theo-broma kakao drveta, u čokoladni napitak. Ovaj proces je počinjao sa berbom, fermentisanjem i pečenjem zrna. Potom su mrvili zrno i pravili pastu u koju su dodavali sastojke, kao što je voda, ljuta papričica i kukuruzno brašno.

Maje i Asteci u 15. veku su koristili ovo piće gorkog ukusa u verskim i kraljevskim ceremonijama. To je samo jedan od proizvoda kakao drveta. Kristofer Kolumbo je video da su Asteci koristili kakao zrna i kao valutu. Uzeo je kakao zrno i odneo ga natrag u Španiju, kao poklon kraljici Izabeli i kralju Ferdinandu. Kasnije su istraživači doneli i recept kako da kakao zrno pretvore u napitak. Španci su mu dodali začine, poput cimeta i šećera, da bi piće bilo slađe. Način spravljanja napitka je ostao Španska tajna čitav jedan vek.

Potom su drugi Evropljani saznali za čokoladni napitak. Pošto je bio veoma skup, bio je pristupačan samo višem staležu. To se promenilo sa industrijskom revolucijom, od 1800. godine. Masovna proizvodnja oborila je cenu poslastica, uključujući i čvrstu čokoladu. Još jedna prekretnica se dogodila 1875. godine kada su Daniel Peter i Henri Nestle stvorili mlečnu čokoladu dodavanjem kondenzovanog mleka u čokoladu.

Sastav čokolade

Zrno kakaoa sadrži oko 50% masti, a 28,3 grama čokolade sadrži oko 150 kalorija i 8,5 grama masti. Dok kalorije i masti u čokoladi mogu dovesti do povećanja telesne težine, masti u čokoladi neće podići nivo holesterola u krvi. Kakao puter u čokoladi sadrži oleinsku kiselinu, što je mononezasićena mast. To znači da ima nizak nivo zasićenih masti koje su direktno povezane sa nivoom holesterola. Oblici zasićenih masti koje se javljaju u čokoladi su poznate kao stearinska i palmitinska kiselina. Zasićene masti su povezane sa povećanjem LDL (Low-Density Lipo-protein) holesterola, poznatog još i kao loš holesterol. Uvećan nivo LDL holesterola može da blokira arterije, čime podiže rizik od srčanih bolesti. Palmitinska kiselina, koja utiče na nivo holesterola, čini jednu trećinu masnih kalorija u čokoladi. Stearinska kiselina izgleda da nema efekat na nivo holesterola.

Čokolada, takođe, sadrži kofein i teobromin, supstanca hemijski slična kofeinu. Tu je takođe i fenil-etilamin, hemikalija koja izaziva da se osećate kao da ste zaljubljeni.

Zrno kakaoa, takođe, sadrži flavonoid koji deluje kao antioksidant. Flavonoidi opuštaju krvne sudove, što omogućava da krv nesmetano cirkuliše. Smatra se da su antioksidanti efikasni u sprečavanju raka, srčanih bolesti, kao što je srčani udar. Izvori flavonoida su agrumi, luk, zeleni čaj, crveno vino i tamna čokolada sa 70 ili više % kakaoa. Čokolada pripada podgrupi flavonoida koji se nazivaju flavonoli.

Prisustvo biljnih hemikalija kao što su flavonoidi povezano je sa bojom čokolade. Tamnija čokolada sadrži više flavonoida nego što ih ima u mlečnoj čokoladi. Crna čokolada je takođe poznata kao poluslatka ili gorka čokolada jer sadrži malo ili nimalo šećera. Često se prepoznaje po procentu kakaoa koji sadrži u sebi. On se kreće od 30% u slatkoj tamnoj čokoladi do 70% ili nekad i iznad 80%. Veći procenat ukazuje da ćete posle konzumacije osećati veću gorčinu.

Mlečna čokolada sadrži manje flavonoida od tamne čokolade i ima slađi ukus. Američka čokolada sadrži mleko, dok evropske varijante često sadrže kondenzovano mleko.

Bela čokolada ne sadrži flavonoide jer u njoj nema kakao mase. Smatra se čokoladom jer joj u sastav ulazi kakao puter. Neke bele čokolade se prave sa biljnom mašću.

Hrana bogova

Ime kakao drveta, Theobroma cacao, znači "Hrana bogova". Ljudi su pronašli brojne načine upotrebe tokom godina. Maje i Asteci su ga koristili u medicinske svrhe, za lečenje groznica i kožnih infekcija. Tokom 17. veka, ljudi su čokoladu koristili kao pomoć pri uspavljivanju, za čišćenje krvi, kao i za ublažavanje bolova prilikom porođaja. Neki ljudi su verovali da im čokolada pomaže u dugovečnosti.

Ljudi su shvatili da im čokolada obezbeđuje energiju. Znali su da mogu da budu deblji, ali višak kilograma je bio znak prosperiteta u 19. veku. Mršava figura je značila da osoba nije bila finansijski dobrostojeća, a čokolada se prodavala kao prah za dobijanje kilograma. Standardi su se promenili tokom prvih decenija 20. veka kada je idealna slika bila tanka figura. Čokolada je postala poznata kao zabranjena hrana u dijetetskoj ishrani. Uloga čokolade u ishrani počela je da se menja tokom 1990-tih.

Plan ishrane i uticaj na zdravlje

Tokom 1990-ih i u narednim godinama, naučnici su počeli da istražuju zdravstvene prednosti čokolade. Pojavilo se nekoliko knjiga koje su promovisale plan gubitka kilograma koji je uključivao i čokoladu. Nekada zabranjena hrana u dijetama, uključuje se u planove držanja dijete i smanjenje telesne mase do kraja 20. veka. Osim toga, ljudi zabrinuti za svoje zdravlje pitanjima kao što je visok holesterol su pomogli da se čokolada iskoristi kao potencijal i uključi u ishranu kao preventivna mera.

Pravila dijete:

  1. Izbegavajte sokove i pijte toplu čokoladu ili kapućino. Konzumirajte 300ml mleka dnevno. Svi napici se uzimaju nezaslađeni.
  2. Upotpunite obroke sa salatom od povrća i prelivom sa što manje masnoće.
  3. Pijte 6-8 čaša vode dnevno kako biste bili hidrirani.

Zbog gore navedene činjenice da ova dijeta ne sadrži sve neophodne nutrijente, ne sme se držati duže od nekoliko dana.

Zabranjene namirnice

Alkohol, so, šećer, masno voće npr. avokado i masline, voće sa puno kalorija kao što su smokve, brza hrana, čips, keks, orašasti proizvodi, gazirani sokovi, pržena hrana i masni proizvodi, crveno meso.

Između obroka se uzima nekoliko kockica tamne čokolade, ali sa velikim udelom kakao mase, preko 70%.

  • Doručak: Voće po izboru, ali da nije visokokalorično (suvo groždje i smokve) ili masno (masline, avokado, kokos) i kokice.
  • Ručak:  Špagete koje ne sadrže zabranjene namirnice i salata od povrća
  • Užina:   Kokice, povrće i voćni šejk.
  • Večera:   Testenina sa prelivom od paradajza i/ili belog luka, povrće kuvano na pari i salata sa svežim povrćem.
dijeta sa cokoladom


Preporucene dijete


Dijeta sa medom


dijeta sa medom

Dukanova dijeta


dukanova dijeta

ODRICANJE ODGOVORNOSTI: Sadržaj sajta namenjen je informisanju i nije zamena za medicinski ili stručni savet. Internet sajt www.dijetazamene.com ne prihvata odgovornost za štete i propuste nastale primenom informacija iz tekstova.